У моментима када се цео свет суочава са недостатком чисте воде и припрема за климатске промене, у моментима када се велики градови у нашој земљи, попут Зрењанина, Новог Сада, Београда суочавају са водом која је загађена арсеном или фекалијама, градовима са јако загађеним ваздухом а који све више постају неусловни за живот, Општина Куршумлија одлучује да део своје територије нетакнуте природе преда у руке приватном инвеститору за каменолом, односно за површински коп кречњака и кречњачког бреча. Апсурд модерног доба је када се непроценљива природна богатства мењају за пролазни профит. Као на пример, када дајемо изворе а онда чекамо у реду како би купили флашицу воде.
Пројекат се планира у катастарским општинама Крток, Орловац и Мала Косаница.Овај локалитет обилује изворима воде. По сведочењу мештана и грађана Куршумлије, у кишном периоду вода извире свуда у овом месту. А док у летњим периодима ток Косанице пресушује, ови извори и потоци и тада обилују хладном и чистом водом. Место карактерише Орлиштанско врело које се налази у атару села Крток, у подножју Орловачког виса, као и бајковити водопади низ које се обрушава ток Орловачке реке. Орловачка река се улива у Косаницу. Крај је богат и потоцима а један од њих је Петронијев поток. За мештане ових села извори, река и поток значе живот. Ради подсећања Општина Блаце се већ две године суочава са несташицом воде због дуготрајне суше, сетимо се да и у болницама попут „Др Драгиша Мишовић“ и Института за мајку и дете вода дуго није била за пиће.
Иако се предео у коме се налазе ова села, Крток, Орловац и Мала Косаница, не налазе у зони заштите (удаљена су 5 км од парка природе Радан и око 5 км од Куршумлијске бање) предео је богат флором и фауном. Зато овом приликом апелујемо на локалну власт општине Куршумлија да овакав план повуче на време у потпуности. Сви овакви пројекти проћи ће кроз ревизије. У случају да се утврде елементи кривичних дела, сви одговорни биће кривично гоњени.
Катастарске парцеле на којима је планиран овај површински коп су у власништву Општине Куршумлија, „Србија шума“ и остале парцеле су у приватном власништву.
Дакле, наше питања гласе : Да ли општина на овај начин треба да располаже имовином свих нас, територијом коју су наши преци бранили и чували? Земљу коју су прадедови обрађивали и тако хранили своје породице из којих потичемо? Да ли је домаћински да се земља која се наслеђује генерацијама овако преда у руке приватним компанијама које ће годинама и годинама експлоатисати наша природна богатства? Да ли то значи га грађани трајно губе ту територију? Напомињемо да се у Нацрту одлуке Плана детаљне регулације помиње територија обухвата површинског копа 65, 7 хектара површине а у Елаборату скоро дупло више, 127, 20 хектара. Претпоставимо да Елаборат приказује сав потенцијал лежишта, односно налазишта. Поставља се питање да ли се План доноси само за прву фазу експлоатације, за првих 10 – 15 година?
Грађани имају законско право да уложе своју примедбу која може утицати на планска решења а које мора да евидентира носилац израде плансе документације. У току је Рани јавни увид за Плана детаљне регулације површинског копа кречњака и кречњачког бреча на локалитету “ Орлиште“ а који је огласила Општина Куршумлија и који траје до петка, 13.11. 2026. године. Тиме је омогућено да се јавност упозна са планираним решењима и да сви заинтересовани доставе своје примедбе и сугестије. Позив важи за све грађане, правна лица као и еколошке организације и удружења да изврше увид у Елаборат у згради општине или то можете учинити и на интернет порталу Општине Куршумлија.
Своје примедбе у писаној форми на план можете да доставите лично Одељењу за привредни и локални развој Општинске управе Општине Куршумлија до петка, 13.11.2026.године.
НЕЋЕТЕ КОПАТИ !
ГРАЂАНИ КУРШУМЛИЈЕ